Sećanja

Mesec se sunja oko tvoje zgrade,

tajno te gleda, oci mu se slade, neka ga,

ma, sve sto imam bacicu u vodu,

samo za tvoju odecu po podu, ko nekada.

 

Ko san bez jave, kao noc bez dana,

nasa je prica bez poslednjih strana ostala,

da li si nasla utociste neko,

il je i tebi ko meni daleko obala.

 

Secanja stezu omcu oko vrata,

vreme se sprema da zatvori vrata mladosti,

a moje ladje nasukane stoje,

i zivim samo za trenutak tvoje slabosti.

 

Pada prasina na pione moje,

partija se saha protiv vasione odvija,

pitanje tesko razdire mi grudi,

onaj ko voli da l uvek vise gubi il dobija.