Lament

Jos uvek ja secam se tih

godina lutasmo bezbrizno mi

pod zvezdama

iz sazvezdja nase mladosti

 

I secam se osmeha tvog

ociju tugu sto odase ti

i tvojih reci pred put bez

povratka

 

Drugovi odlazim

Dobro pamtite ono

sto reci cu sad

zivot je kao predivan san

brzo se prekine

 

Novembar, iznad nas kisni oblaci

sazvezdje prekrili

necujno, jedna zvezda je

svoj kratak san odsanjala

 

Sve bajke sad daleke su

svi snovi prazni sad postali su

neka tisina se davno uvukla u nas

 

I mozda nas gledas sad ti

mozda se smejes

sa zvezdama svim

vidim ti oci

zvezdani sjaj bez granica

 

Bili smo drugovi,

iste snove smo bezbrizno sanjali

leteli na krilima vecnosti

do sazvezdja.

 

Slutili nismo mi da ces vecno

u sazvezdju ostati

neka te nase zvezde

sad cuvaju tu umesto nas

 

Vecni sjsj nek dosegne

sve delove svemira

jedan tren nek zastane sve

 

Do sazvezdja tada

mladosti jedne

nek cuje se glas

"Molim te sacuvaj mesto za nas"