Duso Moja

Duso moja, ja ne znam vise,

koliko dugo ov-dje stojim,

dok gledam kako liju kise,

pod mracnim prozorima tvojim!

 

Duso moja, i kada krenem,

hteo bih opet da se vratim,

ti ne znas da je pola mene,

ostalo s tobom da te prati!

 

Ostalo s tobom da te ljubi,

kada si sama i kad je zima,

jer ja sam onaj, koji gubi,

i prije nego ista ima!

 

Duso moja, k'o kaplja vode,

i ti se topis na mom dlanu,

jer stobom dode, a bez tebe ode,

stotinu dana u jednom danu!

 

Duso moja, ti umorna si,

i bez tebe ti lezaj spremam,

na nekoj zvezdi, sto se gasi,

ja trazim svetlost, koje nema!

 

Pod hladnim nebom, ispod granja,

Stavit' ces glavu na moje grudi,

jer ja sam onaj, koji sanja,

i zato necu da te budim!