Kad hodaš

Veče ne miriše na rakove i školjke

Mesec je bleda slika boje cimeta

Uzimaš cipele za šetanje kroz snove

Ulica voli ritam tvojih koraka

kad hodaš ne zastajkuješ

i zamlju ne dodiruješ

a mene ne primecuješ

i uporno se trudiš

da me prodje požuda

jos drhtim od tvog pogleda

iz nekih starih razloga

ne mogu da se sredim

Vetar se provlači kroz nepoznate reči

Asfalt se miluje sa tvojim štiklama

Suviše mekan da bi mogao da spreči

Ovde je veče puno tvojih tragova