Jer Kad Ostariš

jer kad ostaris

niko ne kuca na tvoja vrata

ni potok s ribama od srebra

ni mlado zdrijebe vlazna oka

ni jabuka u cvatu

niko

 

samo ja kad ostaris

kao oblak u tvojoj kafi

doci cu u krombi-kaputu

i cucu kad ti se moje ime omakne

omakne i krene

 

polako sama od sebe

poslednja suza za mene

je-dan za drugim

vozovi polako prolaze

ka-o i obicno

stavices kacune u prozore

cini mi se da

mjesec ramazana pocinje

oooooo

pomalo je tuzno

kada ostaris...