Grdelin

Ja san ćaćin grdelin

peto dite, prvi sin

u čelo me je jubija

bilin vinom me krstija

 

Kad me s dlana pustija

visoko san poletija

u daleki i tuđi svit

naša ženu lipu kako cvit

 

 

Refren.

More, more duboko, dabogda presušilo

ja san ga priletija, skoro me ugušilo

i svaki put kad val me trisne

moje srce za njon vrisne

ka i grana masline kad je bura ošine

ja još čujen one riči ćaćine

 

 

Sine moj, reče on

nije život prista s njon

ti nemaš puno vrimena

uzmi ženu s našeg kamena

 

U proliće san prosija, u lito se oženija

do zime san uvenija

nisan je nimalo volija

 

Rodila je sina dva

ka dva lipa sokola

i radija san kao crv

ka za svoju dicu, svoju krv

 

Pantin njenu zadnju rič

Bog me zove, moran ić

i suze tri je pustila

za tri tica ča je jubila