Ankica

Kroz tanušnu maglu, kao zejtin po staklu, dan se razliva tih...

Mislim sreda-četvrtak? Il već neki od njih...

Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna...

Iz ogledala viri jedan stariji ja...

 

A nad Novim Sadom vetar kinji oblake...

Počinje još jedan dan bez Nje...

 

Drugari u frci, svi dužni ko Grci... Krupnih predloga par...

Kad ono? Sto marona do prvog im završava stvar...

Na starom Trgu Slobode večna revija mode... I srce štrucka na tren...

Neki plešuci mantil? Ne, nije njen...

 

A nad Novim Sadom vetar konje propinje...

Prolazi još jedan dan bez Nje...

 

Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva... Katkad poduprem šank...

I tako... A stara garda iz kvarta još se loži na fank...

I proturaju priče da sve curice liče kad je čaša pri dnu?

Pa dobro, možda jedna na drugu, ali nikad na Nju...

 

A nad Novim Sadom vetar kači ordenje...

Prolazi još jedan dan bez Nje...

 

I lelujam u centru kao fenjer na vetru... Jesen protresa skut...

Ne vredi... Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put...

Zamrzavam sliku na poznatom liku, dok se šunjam u san...

Da ne primete tamo da sam odsutan?

 

A nad Novim Sadom primirje...

Prolazi još jedan dan bez Nje...