Branislava

Intro:

 

U prvi suton jesen je napala na kej

Park se šepurio u zutom ko stari ušminkani gej

 

Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kročila

Titrava poput sveće slavske, senka sa njenim očima.

 

A bila je cvetak...no,to je jučerasnja vest

Svi smo mi Gospodari Sveta, tu negde sa dvadeset i šest

Naš grad je bio njen lični atelje, veliki film se snimao

Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao.

 

Za druge je smišljala slatke kolekcije, više ukrase

U bojama neznim i toplim...

Za sebe zaketice od nekih grubih stofova

Nisu vredele lekcije, navukla se

Na pilule i Dženis Džoplin

I prve paketice od onih propalih Grofova

 

A priču je moju slušala skeptično,

Za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetično,

Male banalne strasti: ljubav, ljubomora, čeznja i bol, i tom slično,

Užas patetično.

 

U prvi suton odjednom je zahladilo,

Davno sam načuo da je ''na žutom'', i što da lažem? Nije me iznenadilo.

Do gala revije smo eto, napokon stigli... Dame i gospodo, ofucana kolekcija za

strašila,

Na koncu priča vodi igli, e lutko, super si model sašila.

 

Ja sam preed život istupio naježen i razdrljen,

Ko pred streljački vod pred u zoru,

I strah me, nepromenjen, dok metak putuje,

Al` sa sudbinom se natežem onako zagrljen

Ko dve pijane lude na šoru

Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je...

 

Pričaj mi malo o patetici...

Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici?

Pričaj mi malo o tome...

Ili nemoj?