Drvena pesma

 

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar

Mog drvenog konjića

Kanap i zvuk točkića

Vrbice zvon zamnom verni Sančo moj

U pohodu na nespokoj

 

< uvod >

Snio sam još i svoju prvu tamburu

Kako ko noćna dama iz južnog Amsterdama

Iz izloga mene klinca zavodi

Na smrtne grehe navodi

 

Di je to drvo raslo, od kog je tesana?

Da l` se pod njime neko nekad` ljubio?

Otkud u njemu izvor svih mojih pesama?

Da l` je to znao onaj ko ga je dubio?

 

Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?

Da l` nas je ista kiša mlađane zalila?

Ko mu je grane kres`o, mati ga njegova?

Čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?

 

< solo: Gm Cm F B 2x, Cm D Gm D#, Cm D >

< uvod >

 

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama

Obesnu igru vatre,

Sklopljene šalukatre

Na uzglavlju ruža u intarziji

Pod kojom smo se mazili

 

Snio sam sanduk crni, srebrom okovan

Novembar, izmaglica

I kvartet dragih lica

Maleni čun, na sred luke pokisle

Da me u večnost otisne...

 

Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?

Da l` je pod njime neko za nekim žalio?

Što ga je grom obiš`o, mati ga Petrova?

Ko je u šake pljuno, pa ga strovalio?

 

Jedina moja mila, što si me budila?

Bio sam tako blizu naličja vremena

Taji se jedno drvo u mojim grudima

Gde li će nešto nići iz toga semena... da znam?

 

< solo: Gm Cm D Gm, Gm Cm F B, Cm D Gm D#, Cm D >

< uvod > kraj: