Duet

Intro:

 

 

Stari moj,

premalo smo se druzili,

al' smo se, ono, kuzili

i istom caru verno sluzili.

 

I eto, zimski dan k'o stvoren

za tugovati,

al' ne dam da me do'vati,

danas nikako,

danas bolje ne...

 

Mi pesnici

imamo svoje trikove.

Tuga je tu za stihove,

a radost je za voljene.

 

Stari moj,

sve redje smo se sretali,

k'o tice smo preletali

bogaze gde su drugi skretali.

 

Al' tako ponekad,

sa mesta se ne pomaknes,

a opet svima odmaknes,

nekad ostati znaci trajati.

 

Mi, pesnici,

i mi smo neke delije,

al' katkad je najsmelije

na svome mestu stajati.

 

Ref.

Ovaj duet otpevacu sam,

ne ide to, znam, al' sta bude.

Za sanjare, male blesane,

noci besane,

za zaljubljene lude.

 

Harmonija par i zera vibrata,

nasledjena stvar od starijeg brata,

s pola daha,

kap sevdaha,

sve na svom.

 

Kroz ponoci muk i pazarnom vrevom,

mine dobri duh svojim Sarajevom,

kao refren kog zvizdukas carsijom.

 

Stari moj,

gluvi nas dani napali,

i tu gde rima zafali,

jos samo sveca da se zapali.

 

Zimski dan,

severac tuli flautu,

i sve je u fejd-autu,

i nit bih pev'o,

nit bih cutao.

 

Kao kameo,

k'o silueta s broseva,

decak s gitarom s Koseva

u pesme je odlutao.