Jaroslava (Princezo javi se)

 

Umesto molitve rekla si: "O tom ću misliti sutra..."

sa šminkom od gara, ko Skarlet O'hara, tvoj prelikan lik

i dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra...

nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik.

 

Još jednu noć si izgurala sama, Čehov je zaspao blaženim snom,

ni ne zna da je orgijala tama, pod prozorom.

Vetar je vežbao violončelo, čežnjive skale u nedogled,

Zora ti brižljivo pipnula čelo, negde u tebi je goreo led...

 

 

Princezo javi se, još imam džep u kom se hladni prsti zgreju.

Pošalji poruku, da vidim jednom to pisamce na displeju.

Sve mi nedostaje, čuvam u damastu još kalup tvoga vrata.

Princezo, dosta je, dve i po` godine smo taoci inata... pa šta ti je?

 

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k`o Atlantidu,

dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg...

Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu

i s bendom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?

Na podmetaču još crtam tvoj profil, suvišna pitanja izbegnem fintom

ime ti ispišem u svakoj strofi, nevidljivom tintom.

Pod mojom jelkom do proleća stoji, jedino dar tebi namenjen,

zauvek fosil tvog struka postoji, na mome dlanu okamenjen...

 

Princezo javi se! Neke se pobede dobijaju na juriš...

Ne tvrdoglavi se, priznajem javno da se genijalno duriš.

Opasno postaje, na durske akorde se paučina hvata,

princezo dosta je, dve i po` godine smo taoci inata...

Princezo dosta je...