Julija

Tamburu mi prodo Cigan...slatkorečiv i prefirgan...

čukununuk prosjaka i begova...

omakne se prst na struni...nesretna me pesma zbuni...

ne znam dal je moja ili njegova?

nek me spali grom ko senjak ako ima šta za

čim bi žalio?

proklet da je obešenjak...tugu mi je s

tamburom uvalio...

 

Darovao mi knjigu rabin...ubojitu ko karabin...

ako umeš laž od laži probrati...

al već odavno ne znam više dal je čitam il’ je pišem,

ja zaustim a mudrac se obrati?

i tako u mastiku suza kane...muti cašu...pa i

dane zamuti...

ja sam sebe manji komad...veći deo čini Nomad...

a taj čudak nešto bunca...njemu nikad dosta sunca...

 

Jablani tuže jalovi...i dok ih slušam...

uvek me hvata ritam jata...žal za jugom...

prolaze nebom ždralovi...i ova duša...

i noćas ore tamo gore...za tim plugom...

 

Ukrao mi ljubav lopov...sin doktorov unuk popov...

odveo je u Zemlju Bez Snegova...

u snove mi bosa bane...pripretim joj da zastane...

dal je u snu moja ili njegova?

krckam dane ko oraše...šta zagorci ne mora

se zagristi...

sejem svet kroz sitno sito...tražim nešto naročito...

pokajnika i begunca...nekog s one strane sunca...

 

Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam

Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom

Prolaze nebom ždralovi... I ova duša

I noćas ore tamo gore... Za tim plugom