Kad odem (2)

Kad odem,

kad me đavo isprati glavnim sokakom

i kad mesečina zaveje moj trag,

nemoj tugovati jer jednom svakom

mali nemi slavuj doleti na prag.

 

Kad odem,

kad zamumla vetar zimske "Oče naš"-e

i kad mrtvo lišće potera u kas

za kaznu prognaće i tamburaše

zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.

 

Hej, budi jaka ti, najlakše je plakati.

To nam samo Gospod svira jesenju sonatu.

 

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,

strah me da prođem al` proći ću.

 

Znam, laf si stari ti,nemoj sve pokvariti,

kresni samo jednu sveću na Svetog Jovana.

 

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,

kad jednom odem, a poći ću.

 

Kad odem,

kad u prozor staviš prvu hrizantemu

i kad popucaju divlji kesteni

ne pali uzalud fenjer na tremu

kad me otmu magle jedne jeseni.

 

Hej, budi jaka ti,najlakše je plakati.

To nam samo gospod svira jesenju sonatu.

 

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,

strah me da prođem al` proći ću.

 

Znam, laf si stari ti, nemoj sve pokvariti,

kresni samo jednu sveću na svetog Jovana.

 

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,

kad jednom odem, a poći ću.

 

Kad jednom odem...