Mala Vidra S Begeja

Kao šlajer pada nedelja

na liciderski Novi Sad.

Mala riđa vidra s Begeja

dolunjala u grad...

 

Tri se noći potom smucala

po zatonima moga sna...

Kolko vrški je razbucala

to samo ona zna.

 

Od tog doba mesečarim,

krenem šorom pa svečarim...

Čule bande pa mi o glave rade,

sve se čarde zbog mene uparade...

 

Samo pijandure banče bez tambure...

Al' ko tuguje redom lumpuje...

Starogradske, turske, ruske pa madžarske...

 

Jutro ću spiriti, neću se smiriti,

dok ne nađem stih

koji me ne podseća na nju.

 

Ej, ume mraz da vrhom nožića

na prozor čuda našara...

Anđele i zvona Božića

i srca s vašara...

 

Pa doslika kućerak i ladolež na plotu...

I onda snevaš snove što se snuju jednom u životu...

Voli se jedared, ne više,

a i to je previše...

 

Od tog doba mesečarim,

krenem šorom pa svečarim...

Čule bande pa mi o glave rade,

sve se čarde zbog mene uparade...

 

Samo pijandure banče bez tambure...

Al' ko tuguje redom lumpuje...

Starogradske, turske, ruske pa madžarske...

 

Jutro ću spiriti, neću se smiriti,

dok ne nađem stih

koji me ne podseća na nju.

 

Od tog doba mesečarim,

krenem šorom pa svečarim...

Čule bande pa mi o glave rade,

sve se čarde zbog mene uparade...

 

Samo pijandure banče bez tambure...

Al' ko tuguje redom lumpuje...

Starogradske, turske, ruske pa madžarske...

 

Jutro ću spiriti, neću se smiriti,

dok ne nađem stih

koji me ne podseća na nju.

 

Koji me ne podseća na nju.

Koji me ne podseća na.