Marina

 

Marina, tek uz pomoc starih slika..

jos mogu da se setim tvoga lika.

i bude se tad neki nemiri zli,

i drugovima pricam da si moja bila ti,

sav pijan od te lazi ko od dobrog rumenog vina.

 

 

Marina, ti si bila moja plima..

Marina, svetlo, tama, leto, zima..

i verujem jos, u tome je spas,

i cesto tako smisljam neki zivot za nas,

a tada, javi mi se stvarnost setno, ko violina.

 

 

Marina, ja jos iste pesme pevam..

Marina, ja jos iste snove snevam..

iz nicega smeh jos stvoriti znam,

na kraju svake pesme ipak ostajem sam,

i uvek cujem kako sumi more iz daljina.

 

 

Marina, dal cemo se ikad sresti..

ja ne znam kuda ce nas to odvesti..

i dobro je to sto ne znamo kraj,

sad zbogom, necu reci da te volim, al znaj,

Marina, ti si bila moja pesma i moja plima..

 

Marina, Marina, Marina, Marina.