Menuet

U pet i petnaest je zvonio sat

Jednoga jutra na kraju leta

U sest i deset je kretao voz

S nekog perona na kraju sveta

Mene je cekao taj voz

 

Kraj mojih nogu je spavao pas

Rekoh mu tiho: Hej, bezi odatle

Otvorih vrata, izadjoh na trem

Na kom su cvetale bele muskatle

Pomislih: To je mozda taj dom

 

 

Nije me cula, mirno je snila

Svoje lepeze i svece i cipke

Snila je dane mirne i nezne

Ko crno-bele klavirske tipke

 

A u zivotu sama na svetu

U menuetu trazila spas

 

Sidjoh pred kucu na prasnjavi put

Ko neki lopov, polako i tiho

Ja nisam bio taj vitez za nju

Mada mi govore da sam Don Quijote

Al' to je sasvim druga stvar

 

Bila je zvezda, bila je pesma

Svaki dan druga a vecito ista

Snila je dobra stara vremena

I svog Chopina, i Bacha, i Liszta

 

Mozda ce sama, u drugom svetu

U menuetu naci svoj mir

 

Od tad je prosao vek ili dva

Javi se retko ponekom kartom

I ko zna gde je, ne zelim da zna

Koliko ceznem za dalekim martom

Kad sam je sreo prvi put

 

Bila je zvezda, bila je pesma

Svaki dan druga a vecito ista

Snila je dobra stara vremena

I svog Chopina, i Bacha, i Liszta

 

A u zivotu sama na svetu

U menuetu trazila spas

 

Jos uvek lutam gde kraj puta

Pamte me mnoge provincijske pruge

Kriju me mracne jeftine krcme

Noci su ponekad guste i duge

 

Nestajem tada u nekom svom svetu

I menuetu, u menuetu