Nevena (Sale Nadj)

 

Sale Nađ je umro u snu, dan se taman zasiveo…

I ne znam šta je sumnjivo tu, jer u snu je i živeo.

Kažu da je slutio kraj, tobož nije navio sat.

Pa sad, znao je da gubi taj rat…

Neko ružno sanja, nekom su košmar svitanja

 

Sveštenik je gunđao psalm, ko za kaznu naučen stih…

Pred kapelom nobles i šljam iz istog puka Poraženih.

Srećom nije imao šta pošto ne bi imao kom.

Arčio je život po svom…

Testament – tek skica na kutijici šibica.

 

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam.

 

I ako još išta ima da se oprosti… Eto… I to ti noćas opraštam.

 

Huči okean neizbežnosti, pritislo nebo laki til tavanice…

Al’ to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice.

 

Da, Sale Nađ je umro u snu. Slutim da je snivao Srem…

Onaj bunar studen pri dnu i šarom loze zasenčen trem.

Slutim da je snivao Nju čije ime sam gospod zna…

I da se u ječmu tog sna jednostavno zbilo to što ga je i ubilo.

 

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam.

I, ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam.

Huči okean neizbežnosti, pritislo nebo laki til tavanice…

Al’ to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice.

Da, to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu.