Olivera

Na pragu svojih dvadeset bio sam laka roba

bile su moderne barabe onih dana.

Ne zelim svega ni da se setim hteo sam eto sve da probam

zvalo me zabranjeno voce s raznih grana.

 

Sad zalim da al' sta sam znao ja

ti si bila jos devojcica

leteo je kao leptir tvoj cuperak

Drugo bi sve imalo smisao. Drukcije bih zivot disao

da sam znao da postojis... Olivera

 

Mozda sam, a da nisam znao, pred isti izlog s tobom stao.

Mozda smo zajedno iz voza negde sisli.

Mozda si sasvim blizu bila ulicom mojom prolazila

i mozda smo se na trenutak mimoisli.

 

Sad zalim da al' sta sam znao ja,

ti si bila jos devojcica... daleko od moga oka i mog pera.

Drugo bi sve imalo smisao. Ne bih svakoj pesme pisao,

da sam znao da postojis... Olivera.

 

Drugi bi sve imalo smisao. Ja bih iz te guzve zbrisao,

i nikom ne bi bilo jasno sta ja to smeram.

Znao bih gde da sebi nadjem mir;

skrio se u tamni manastir i cekao da ti odrastes, Olivera.