Olivera (2)

Na pragu svojih dvadeset bio sam laka roba

bile su moderne barabe onih dana.

Ne želim svega ni da se setim hteo sam eto sve da probam

zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.

 

Sad žalim da al' šta sam znao ja, ti si bila još devojčica

leteo je kao leptir tvoj čuperak

Drugo bi sve imalo smisao. Drukčije bih život disao

da sam znao da postojiš... Olivera

 

Možda sam, a da nisam znao, pred isti izlog s tobom stao.

Možda smo zajedno iz voza negde sišli.

Možda si sasvim blizu bila ulicom mojom prolazila

i možda smo se na trenutak mimoišli.

 

Sad žalim da al' šta sam znao ja,

ti si bila jos devojčica... daleko od moga oka i mog pera.

Drugo bi sve imalo smisao. Ne bih svakoj pesme pisao,

da sam znao da postojiš... Olivera.

 

Drugi bi sve imalo smisao. Ja bih iz te gužve zbrisao,

i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.

Znao bih gde da sebi nađem mir;

skrio se u tamni manastir i čekao da ti odrasteš, Olivera.