Provincijalka

Rekli su mi da je dosla iz provincije, strpavsi u kofer snove i ambicije.

Drug je studirao sa njom, pa smo se najzad sreli ona i ja.

Shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija.

 

 

Srce stade kao dete da se otima, trazili smo se po prethodnim zivotima.

Ostavih iza sebe svet, zablude, promašaje koji tiste,

prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste.

 

 

O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim, opet bih uzeo kostim vecnog

decaka.

I opet bih smislio kako da prodangubim, dok ona ne sleti niz hodnik

studenjaka.

 

 

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih. Usamljeni galeb iznad mora

osrednjih.

Reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stiska.

Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

 

 

O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim. Opet bih gledao niz kej kao niz

prugu.

I opet bih znao da se u oblak zadubim i cekao bih samo nju, nijednu drugu.

 

 

...

 

 

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti.

Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni staklici

kaleidoskopa i

svaki put mi je druga slika u ocima kad zazmurim...

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,

postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...

 

 

Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li cu umeti.

Voleo sam je tako lako, a tako sam tesko to znao da pokazem.

A onda, odjednom, raspored mladeza na njenim ledjima,kao tajna mapa,

pokazao mi je u koje zvezde čak da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...