Requiem

Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom

Pomislim na onu pesmu...

Već je godinama ne pevam,

stari refren nikom ne treba...

A ljudi pesme kratko pamte, Komndante...

 

Ostaće u knjigama i priča o nama:

Balkan krajem jednog veka.

Svako pleme crta granicu,

Svi bi hteli svoju stranicu.

Tope se snovi kao sante, ej Komndante...

 

Na barikadama su opet zastave,

Svet ide k`o na praznike.

I decu izvode s jutarnje nastave

Da vide gladne radnike...

A gde smo mi, naivni,

Što smo se dizali na "Hej Sloveni"?

Kao da smo uz tu priu izmišljeni...

 

Vremena su nezgodna za momka kao ja

Koji gleda svoja posla.

Nisam lutak da me naviju.

Imam samo Jugoslaviju.

Sve druge baklje bez mene plamte, e Komndante...

 

Na barikadama su opet zastave,

Svet ide k`o na praznike.

I decu izvode s jutarnje nastave

Da vide gladne radnike...

I svi su tu da dobiju na toj lutriji...

Na barikadama su uvek najbrži,

Al` nikad i najmudriji.

 

A gde smo mi, naivni,

Što smo se dizali na "Hej Sloveni"?

Kao da smo uz tu priu izmišljeni...

I prevareni...

 

Kad god prođem ulicom

Sa tvojim imenom,

Pomislim na "panta rei"... (Panta rei)

Baciće se tako neki lik

Kamnom i na tvoj spomenik...

Jer sve se menja, i sve teče... Čoveče.