Sevdalinka

Sta god nocas da zapevam, vuci ce na sevdalinku.

Usnuo sam cobanicu uplakanu u sljiviku.

Grom udari, planu seno, rasturi se stado njeno.

Zaplete se dim na uvojku, rece da se zove Bosna,

Cudno ime za devojku.

 

Nekom Drina tece desno, nekom Drina lijevo tece.

Ma, sve da tece u dubinu, na dve pole svet da sece.

Znam tajni gaz, moje lane, most se pruzi gde ja stanem.

Sve da vuku me konji vrani, nema meni jedne strane

dok si ti na drugoj strani.

 

Osta ovaj stari kompas u grudima,

A po polju nikli zabrani.

Crne senke sto se gnezde u ljudima,

Nadlecu me kao gavrani.

 

Nekada sam putovao po mjesecu,

Kroz vilajet pun hajducije,

A sada me oci ljudske

plase vise nego vucije

 

solo

 

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti.

Da l' ce mi se radovati ili glavu okrenuti?

Sta slagati? Sta im ka'sti? Svet ne mozes pesmom spa'sti.

Njine brige me i nocas brinu, dok se spremam na put kuci,

Na put kuci u tudjinu.

 

Svetom smo se rasipali ko djerdani,

Nosili nas nebom cilimi.

Da li su to stvarno bili bolji dani,

Ili smo to bolji bili mi.

 

Nekad smo se bratimili po pogledu,

Sluteci da isto sanjamo.

I Bogu je prosto bilo

Krstimo se ili klanjamo...