Sin jedinac

Stara stvar u Novom Beceju

slava je za Gospojinu

ne znate vi moju Ninu

dece nema pa me vole kao matera.

Pridvece do crkve trkne

za pokojnim Strikom šmrkne

a sve brine da me u špacirung natera.

 

Ja sam otrov za udavace

trepcu oci snevalice

uzdišu ko zevalice

gurkaju se laktovima usne napuce.

Jednoj miraz mlin što melje

drugoj lanac i po zemlje

trecoj cifra tol’ka da se samo šapuce.

 

Bež'te curice s glavne ulice

kada prode sin jedinac štikla kleca.

Sitne su vam udice

korzom plovi štuka što se retko peca.

Zbogom Totice, male skotice

Madarice svadalice, srcolomke

prave ste lepotice

 

žali bože faliti vam druge momke.

 

Videh pendžer u Beckereku

i u njemu povrh lale

zog trenutka procvetale

zasja pramen ridi kao krilo tetreba.

Nidoceg mi više nije

snevam zemlju iz saksije.

Meni, babo, od te zemlje

više ne treba.

 

Nek se okuša hor torokuša

ja sam babin sin jedinac,

mater svima.

Štagod kogod pokuša

uzecu je, pa da samo bluzu ima.

 

Zbogom Sremice uspaljenice

I Bacvanke probiranke od zanata.

Fine ste vi ženice, al vec vidim

ženicu se iz Banata.

(iz inata!)