Starim

 

Jutro me zatice samog, kao skoljku u pesku

Svu noc su senke na zidu skicirale fresku

Trazio sam jedan stih, skoro da ga osetih

Al' mi je iz ruku nestao

Protura se novi dan, al' taj trik je providan

Samo da bi prosli prestao

 

Jutro me zatice u pravom haosu tema

U mojim strofama lagani raspad sistema

Al, u tajnim vezama s nekim davnim brezama

Ponovo se pesma primice

Zasad nema imena, samo bluza svilena

Kako mi iz ruku izmice

 

Zaboravljam imena, samo lica ostaju

U prolazu ljude otkrivam kroz sifre

Dovraga, sve mi to govori da starim

Zaboravljam dosadne cifre

 

Zaboravljam adrese malih bircuza uz put

I curice, sto su uvek dobre bile

Neke bistrine se nepovratno mute

Ali nikada dodir svile

 

Jutro me zatice opet u smisljanju bekstva

Cim malo usporim stignu me davna prokletstva

To su samo momenti, losim vetrom doneti

To su samo male vecnosti

To su samo godine kad se covek otkine

Kao od one gorke tecnosti

 

Zaboravljam imena, samo lica ostaju

U prolazu ljude otkrivam kroz sifre

Dovraga, sve mi to govori da starim

Zaboravljam dosadne cifre

 

Zaboravljam adrese malih bircuza uz put

I curice, sto su uvek dobre bile

Neke bistrine se nepovratno mute

Ali nikada dodir svile