Stih na asvaltu

Da mi je jos jedared proci Ilicom...

Pa da becarac nasvrljam cirilicom...

Tesko da bi drugi mogli resiti taj hijeroglif,

Al bi Neko znao da sam tu...

Cipelice jedne bele zastale bi i prevele

Stih na asfaltu...

 

Jednom cu u baladu da se prerusim...

U refren sto se Tamo jos zapevusi...

Pa da minem Starom Vlaskom...

Da joj kosu sklonim daskom...

I za uglom hitro zamaknem...

Da pred nosom strasnog Bana, kao senka Petra Pana

Kapu namaknem...

 

Preko krova i mansarde, osamucen daljinama...

Da ostavim struk lavande medju njenim haljinama...

Lagano se bore nanose... Malo sta je jos po starom...

Al okice moje sokice madjijaju istim zarom...

 

Ladica djindjuva po nebu prosuta...

U jesen vetar primi miris Bosuta...

Isprva mi nije nista al vec posle par gemista

Dopre izdaleka lagan prim...

Pracen tercom suvog lisca s jednog hrasta kraj Belisca, mh

Stidljivo, sasvim...

 

Sto sam joj kog vraga dao belu ruzu samoniklu...

Sto li sam je povezao onaj krug na mom biciklu...

Lagano se bore nanose... Malo sta je jos po starom...

Al okice moje sokice madjijaju istim zarom...