Gotovo

Prljave ruke, poslednji dodir

 

ničije reči, ručak na stolu

vetar u tebi, vetar u meni kaže gotovo.

vetar u tebi, vetar u meni kaže gotovo.

 

Daleko od mora, daleko od straha

na usnama tražim put do slobode

govorim tiho , govorim sebi da je gotovo.

 

 

Mi imamo svoj svet

mi hodamo kroz grad

mi dižemo svoj glas

mi nemamo nikog , osim sebe.

 

Bili smo ljudi, bili smo neko

sa rukama teškim , sa igrama našim

kako da odem , kako da kažem da je gotovo.

 

Mi imamo svoj svet

mi hodamo kroz grad

mi dižemo svoj glas

mi nemamo nikog , osim sebe.

 

Asfalt se gasi,

ja bežim u noć i kažem gotovo.

Vetar na nebu,

vetar u meni kaže gotovo.