Za dobra stara vremena

bilo je osam na “trgu cvijeća“

ja sam te čekao na kraju priče

kada si rekla: “mi nećemo više“

odmahnuh rukom, ma što me se tiče

 

al' ne bi' ni bogu priznao tada

sve je moje u vodu palo

sad mirno kažem, lagati neću

onoga dana i vrijeme je stalo…

 

kako je dobro vidjeti te opet

staviti ruke na tvoja ramena

f#e h

kao nekad poljubi me nježno

za ona dobra, dobra,

dobra stara vremena…

 

stvarno sam htio, vidjeti te opet

sa istim smijehom, na usnama tvojim

pričaj o kiši, o bilo čemu

ne pričaj o sebi, još toga se bojim

 

neka sam proklet ako i danas

postoji način da objasnim sebe

ne želim nikog, i sve mi se čini

da čitav sam život volio tebe…

 

ref. }2x

2.x (ma baš je dobro…)