divna

Divna

Kome da se vratim, nemam nikoga

da me čeka, da mi ruku pruži bar.

Kome da se javim, nemam drugova,

niti svira više onaj stari orkestar.

 

Prošle su mnoge godine, jeseni, zime, proleća,

samo me, dušo, nisi ti zaboravila.

 

O, Divna, o Divna, noći besane,

jedino ti, nisi me napustila.

O Divna, o Divna, noći pijane

jedino ti, ti si mi se uvek nadala.

 

 

 

Čemu tuga i žalost kad ostaneš sam,

čemu radost kad je isti svaki dan.

Čemu uspomene, čemu sećanja

nestale su naše ulice i kaldrma.