Dodjoska

Njenog brata znao sam tako iz cuvenja

Nisam puno mario za te dodjose

A vukla se ko kornjaca jedna jesen lenja

Spori dani davno prodjose

Pretio je da ce on na put da mi stane

I da mu se sestre okanem

 

 

A mi smo samo setali i pomalo kisli

Dobro sam se nagledo njenih koraka

Druge su mi devojke pobegle iz misli

Prhnule ko jato cvoraka

Tih je dana zvonilo u cast Malog Princa

I odvaznog Bilbo Baginsa

 

Na svim mojim crkvama satovi su stali

Kazaljke se srecom bas tada sklopise

Sto hiljada reci znam, al jedna mi fali

Da nju kako treba opisem

I sram ga bilo gospodo, ko pomisli lose

Al... ni nalik na druge dodjose

 

Otad bas ne uzimam svaku sto se pruza

Srce se odupire, pa se privikne

Al zumbuli su zumbuli - a ruza je ruza

Pa da na kraj sveta iznikne!

Ma da se redom postroje odavde do coska

nijedna ko moja dodjoska

Ta idi... nijedna ko moja dodjoska