Troje

Juce negdje oko deset sati,

uvece ulica, koju los glas prati,

dvojica jedan protiv drugoga, i jedna djevojka.

 

Prvi mladic ispred njih je stao,

drugi je, bez glasa na plocnik pao,

ona je svoje lice sakrila, i tiho plakala

 

Sto bi ucinio ti da ti neko tako uzme djevojku,

da ti svi kazu, on je pravi covjek za nju,

i da znas svako vece oni se ljube,

zar ne bi takvom stao na put i prosuo zube.

 

On, on je tako pazljiv ja to nisam znao,

on daje njeznost ja joj nisam dao,

on nju ne tuce, moze da oprosti,

zar mu ne bi stao na put, i slomio kosti.