Lepotica od sirotana

Ja sam bio pust siromah,

siromasna kuca, secam se tog doma.

U toj kuci maloj, zamislj’o sam tebe,

ja siromah lepoticu da imam kraj sebe.

Na pola puta mi smo stali

srece nismo mi imali

bogatasu su te dali.

Rastala se jednog dana

ispod grana jorgovana

lepotica od sirotana.

 

Nekad zeleh parce hleba,

danas imam vise nego sto mi treba.

Od kucice male, ja napravih dvore,

al’ bez tebe u njoj svicu sve tuznije zore.

 

Znam da sada svega imas,

srebro, biser, zlato ti od njega primas.

Al’ srce je tvoje sad slomljena grana

sva zadrhtis kad se setis na tvog sirotana.