Ej Crven Cvete

Crven cvete

 

Hej crven cvete prerasla te trava,

Pet godinica nisam tebe brala.

Kosovo mi pile krilom suzu krije,

Dadoše te pitao me niko nije.

A ja molim te...

 

Zbog ponosa junaka,

I slave srpskog roda,

Zbog sreće devojaka,

I Božjeg blagoslova.

Ti nedaj da ti odem,

Bez krsta i bez Slave,

Ti nedaj Vidov dane

Da ime mi nestane.

Cvete moj...

 

Ponoć drhti svi junaci mesec mole,

Da s nebesa sjajnu zvezdu spusti dole.

Da obasja čistom verom sina Hrista

Gračanicu, Devič, Dečane, Zočišta.

 

Da se vratim...

 

Na Paštrik na planinu

Da jaganjci izjave,

Na Drimu da ih pojim

Da dragog mi pozdrave.

Što mač istine nosi

A ljubav mu je ime,

Na oblak crkvu zida

Da u njoj zaprosime

Cvete moj...

 

Ej, anđeli će crkvicu da spuste,

Na sred stara Dušanova bela grada,

Metohija sjajna zvezdo biće moja

Oče naš nek bude opet volja tvoja.

 

Oj, Božure

I život bih dala,

Kad bih tebe svojom rukom brala.