Tihi Ubica

Budim se sama, oči nikog ne traže,

I šta je taj odsjaj u mom pogledu,

Na stolu pored muški sat k'o da mi kaže,

Da izgleda da neko još pored mene živi tu-u

 

I dve-tri kapi krvi posle brijanja,

Otužan miris što po sobama se širi,

Otkad to duhovi mi dolaze po danu,

Ma gde je taj muškarac što pored mene ovde živi!

 

 

Ref.

I zovem, zovem devedest dva

Neka traže, neka nađu ga

Nek' kaže gde je ljubav nestala

Nek' puste sirene, nek' uzbuna krene

A kad ga stignu, nek' mu kažu "stoj"

Nek' bar na silu prizna da je moj

Moj čovek bez glasa, bez duše, bez lica, moj najteži porok, moj tihi ubica!

 

 

Takvi kao on nikad "zbogom" ne kažu

Za svoje greške on uvek druge krivi

Sa njim je svaki novi rastanak bez suza

Ma gde je taj muškarac što

što sa mnom živi, a ne živi!