Glas razuma

 

Koliko neprospavanih noći

zbog mene si imala

 

provela pola života u samoći

kad sam na putu, brinula

 

Koliko suza prolivenih

zbog mojih nestašluka

 

sad greh na dušu ide meni

ako me pomiluje Božja ruka

 

Uvek si bila jaka za dvoje

kad kompas izgubi srce moje

vratiš mi nadu koja se gasi

ko glas razuma koji me spasi

 

Ne znam da budem ono što nisam

ono što nemam ne mogu da dam

al da te volim ovakav kakav sam

doživotno obećavam

 

Koliko si pita u životu

moje lažo prećutala

bila si svetlo na mračnom horizontu

kada bi mi duša zalutala

 

Koliko suza prolivenih

zbog mojih nestašluka

sad greh na dušu ide meni

ako me pomiluje Božja ruka

 

 

Uvek si bila jaka za dvoje

kad kompas izgubi srce moje

vratiš mi nadu koja se gasi

ko glas razuma koji me spasi

 

Ne znam da budem ono što nisam

ono što nemam ne mogu da dam

al da te volim ovakav kakav sam

doživotno obecavam.