Zapivajmo Noćas u Konobi

Palo sunce iza surih hridi,

mati čeka da se otac vrati

 

umoran sa polja ka i svi težaci

Već je vrime da se pođe spati

 

Ali otac ka uvik po svome

U konobu na kapljicu svrati

Pa zapiva onu pismu

Ča mu lipu mladost vrati

 

 

Refren.

 

Zapivajmo noćas u konobi

Nek se stare uspomene bude

Tuđi čovik nikad neće znati

Što to veže dalmatinske ljude

Zapivajmo noćas u konobi

Našoj sreći dignut ćemo čaše

I onda kad ne bude nas bilo

Pivat će se pisme naše.